"There is more treasure in books than in all the pirates' loot on Treasure Island." - Walt Disney
Add this book to bookshelf
Grey
Write a new comment Default profile 50px
Grey
Subscribe to read the full book or read the first pages for free!
All characters reduced
Tebi u lice - Zbornik slem poezije - cover

Tebi u lice - Zbornik slem poezije

Milan Mijatović

Publisher: Književna radionica Rašić

  • 0
  • 0
  • 0

Summary

U ovom zborniku zastupljeni su pesnici i pesnikinje koji unazad godinama nastupaju na Poezin sceni kao slem performeri. Neki od njih već deset godina doprinose slem pokretu svojim zanimljivim nastupima. Večina pesama koje su zastupljene u ovom zborniku su zabeležene i kamerom u živom izvođenju na Poezin Party događajima i nalaze se na našem Youtube kanalu:http://www.slamstudio.org/video-audio-arhiva/

Other books that might interest you

  • Кавкаски заробљеник - Превео с руског Борислав Радосављевић - cover

    Кавкаски заробљеник - Превео с...

    Borislav Radosavljević

    • 0
    • 0
    • 0
    Prevod klasične Puškinove poeme Kavkaski zarobljenik.
    Show book
  • Bez daha - cover

    Bez daha

    Lorenco Amuri

    • 0
    • 0
    • 0
    EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST
     
    Licem uronjen u sneg, kao u meku vatu koja mu oduzima dah. Vrtoglavica, osećaj rotacionog kretanja. Samo nekoliko trenutaka ranije Lorenco se skijao s Johanom, svojom verenicom. Jedan od onih bezbrižnih trenutaka, nepovratno izgubljen, kao da je davna prošlost. Potom hitno prebacivanje helikopterom u bolnicu, farmakološka koma i operacija kičmene moždine koja traje devet sati. Od grudnog koša nadole potpuni gubitak osetljivosti i pokretljivosti. Od tog momenta Lorenco i njegovo telo živeće dva odvojena života. Ali jedino što mu je važno, to su ruke, to je nada da će moći da zagrli svoju gitaru, jer muzika je njegov život. Ova ispovest je njegov put od intenzivne nege, dugih meseci rehabilitacije na klinici u Švajcarskoj, do trenutka povratka u život koji više nije njegov. Težak povratak u svet u kome je iznenada sve postalo nedostižno, svi su postali viši, pretvorili se u preteće džinovske figure, ne uvek na njegovoj strani. Hrabro i iskreno, Amuri priča o svom povratku u život. O želji da vidi, da dotakne, da oseti. Da ponovo oseti čar izlaska s prijateljima do kasno u noć, da vodi ljubav sa ženom koju voli i povrati slobodu koja mu je oduzeta. Svaka etapa je spori uspon ka vrhu, ka onome što često ne liči na pobedu, ali za šta se vredi boriti.
    Show book
  • Ja sam žena - cover

    Ja sam žena

    Ana Svirščinjska

    • 0
    • 0
    • 0
    Ana Svirščinjska stvorila je sopstvenu poetsku formu, i bavila se, pre svega, ženskim doživljajem sveta i ulogomi mestom žene u svetu koji se neprepoznatljivo menja.Česlav Miloš, veliki poštovalac Ane Svirščinjske i prevodilac njenih pesama na engleski, okarakterisao je njihovu glavnu temu kao: „Telo. Telo u ljubavi i ekstazi, u bolu, agoniji, telo se boji usamljenosti, porođaja, odmaranja, prolaznosti”.
     
    U osvrtu na američko izdanje zbirke Srećna kao pseći rep Eva Hofman je za Njujork tajms komentarisala umeće Ane Svirščinjske da prikaže žensku seksualnost: „Brzi, odlučni potezi u kojima ona registruje trenutke susreta, spajanja ili rastanka gotovo su apstraktni zbog nedostatka površnih detalja, ali pružaju izvanredan uvid u buran, štaviše grozničav unutrašnji život.”
     
    Ana Svirščinjska oslanjala se na sopstveno iskustvo i hrabrost da ga uobliči u poetski sveden, brutalno direktan iskaz, zbog čega zauvek ostaje zabeležena u savremenoj poljskoj i evropskoj poeziji kao snažan individualni glas.
    Show book
  • Izranjavane zone - Obnazene price - cover

    Izranjavane zone - Obnazene price

    Jorgos Hristodulidis

    • 0
    • 0
    • 0
    Izranjavane zone Jorgos Hristodulidis
     
    S novogrčkog prevela Aleksandra Milanović
     
    Godina izdanja: 2018.
     
    Izranjavane zone su istovremeno zone unutrašnjeg sveta kao i spoljašnjeg, pogođene velikim katastrofama. Pesnik ih posmatra i o njima izveštava.
     
    Čitajući Hristodulidisa, osećaš likove oko sebe. Ljudi i stanja koji vladaju ovim pesmama, otvaraju sa tobom jedan dijalog tišine, i time omogućuju uzdizanje umetnosti i poezije 
     
    Andreas Polikarpu
     
    Zbirka Izranjavane zone se čini kao knjiga jednostavne i lako razumljive poezije. To je zamka, i teško onom čitaocu koji u nju upadne.
     
    Hristos Mavris
    Show book
  • Nema i neka ne bude - cover

    Nema i neka ne bude

    Edina Svoren

    • 0
    • 0
    • 0
    EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST
     
    Autorki je poznato ono najvažnije što jedan pripovedač može da zna: poznati, svakodnevni kontakti koji ponekad čine da klonemo, odnosi banalnog bezumlja, mehanički momenti usamljenosti, poprimaju specifična, nepoznata, čak zaprepašćujuća obličja. Malene priče (strave), nastale pod teretom apsurda, nose u sebi bandoglavost i (samo)ironiju preživelih. „Dobro jutro. Mislim se, zašto baš sedam dana čini celinu. Ne volim način na koji se nazivi za dane ponavljaju svake nedelje. Vreme ponekad zastane i onda nastane mala pauza. Ne samo što ne znam šta će se sledeće dogoditi, zapravo ne znam ni da li će se išta dogoditi. Čak mislim i da nikada neću odrasti. Ali, jedno sigurno znam:neću moći da imam decu. Niko neće želeti da se skinem i da bez odeće posmatram njegovo golo telo. Moji gresi ne mogu da se ispovede. Kada vreme preskoči, za to nema opipljivog znaka. Barem moji drugari iz razreda to ne primećuju, iako se pismo koje se šalje ispod klupe zaustavlja kod mene. Teta Emi mi se smeši pod sivom maramom na tufne, mada ni ona ne primećuje da me nema nigde. Vidi samo pismo. Uzima ga, ali ga ne čita, onako kako to čine ostali nastavnici. I ne otvara ga. Teta Emi ima razmaknute oči, široko čelo, okrugao nos. Teta Emi greši: misli da sam umiljata. Uspela sam da je prevarim i sada već maštam o tome kako će se razočarati. Počela sam da vodim dnevnik, Majka mi ga je kupila za imendan: zapisala sam da ću umreti. Mada ne verujem ni u to da sam se rodila. Nikada nikoga nisam volela tako kao tetu Emi – i to ću da zapišem, odmah na prvoj stranici, malim slovima. Oduševljena sam time što su listovi dnevnika žuti, kruti i šuškaju poput nacrta, dokumenata ili pisama u Tatičinoj fioci, na nemačkom jeziku, napisani goticom. Ne bih baš bila oduševljena kada bi sveska mirisala kao iz prodavnice. Ne volim nove stvari. Dobro jutro. Šta znači to da sunce sija: mogu iz moje sobe da mu vidim zrake. Sudbina mi je bila naklonjena: mogu da vidim sunce čak i dok ležim u krevetu. Ima onih koji ga ne vide ni kroz prozor, kao recimo Majorovi, koji su se uselili u naše potkrovlje. Kako god da okreću glavu, iz potkrovlja se vidi samo talasasti krov i bušna streha. Tako im zapalo. Ali, ipak je jasno da smo mi ti koji smo ustali, a ne sunce...”
    Show book
  • U talasima tela - cover

    U talasima tela

    Željana Vukanac

    • 0
    • 0
    • 0
    Željana Vukanac već u naslovu U talasima tela – čak i nominalno – ukazuje na dva najčešće pominjana pojma u zbirci: telo se pominje čak dvadeset pet puta, a talas četrnaest puta! Ovi brojevi ipak ne mogu biti puki statistički slučajevi („brojevi koji ne znače nikome“), jer čulnost, seksipilnost, propadljivost, krhkost, nestalnost, materijalnost, fluidnost, fizička zakonitost... jasno i razgovetno prate asocijativnu liniju koja proizilazi iz ovog naslova. Stih: „tvoje telo su talasi“ jeste kvintesenca cele zbirke, koja se suštinski tiče intimnih, traumatičnih i prelomnih životnih trenutaka, odnosno, ljubavnih, porodičnih i istorijskih okolnosti u kojima se, najčešće nevoljno, zadesio lirski subjekt. Zbirka je izričito koherentna, pesme su grupisane motivski i podeljene u četiri tematske celine: na pesme koje na upečatljiv način govore o porodičnim odnosima i drami izbeglištva („u tuđoj kući u tuđoj zemlji“ ili „naša nevina postojanja / davala su snagu našim majkama / da se ne bace niz hladne velebitske vode“), na ljubavne pesme koje na ogoljen način govore o empatiji, seksualnosti, telesnosti i čulnosti („praviš talas čuđenja oko sebe“ ili „je li to ljubav / što blješti osmehom / u maglovitim mesecima tišine“) i na pesme o samopotrazi za identitetom („sve što smo mi, samo nečiji klinovi za ovaj svet“), na koje se nadovezuju pesme koje su motivski involvirane sa atributima mora, vode i talasa, koji, svakako, imaju i dublji simbolički značaj u ovoj zbirci („tu, u tišini pod talasima“ ili „volim te more / popiću te ako me ne primiš zauvek“).
     
    Pesme u zbirci U talasima tela slede čvrst, unutrašnji, logični raspored, te je čitaocu lako da prati razvoj i razradu pesničkih ideja. „O nepoznatom“, uz signifikantne pesme „Ravnica“ i „Pravila kontracepcije“, čini okosnicu cele zbirke: u njoj je sadržana klica svih budućih pesama. Ono nedokučivo, unutrašnje, pesničko ja – kao nosilac suptilnih doživljaja, osećanja i raspoloženja – nalazi se između Scila i Haribdi: detinjstva i prekonoćnog sazrevanja („ćilibarski grad u kojem spavam javio se nedavno u pesmi / čudovišta iz detinjstva obojio u pank“), rodne grude i nomadstva („ubeđivala sam te da nema ništa lepše / od hodanja tuđom zemljom“), usamljenosti ili nemogućnosti života u dvoje ili u zajednici („ja sam usamljeni flamingo u zoo-vrtu“ ili „moja su osećanja zaključana ispod betonskih vrata“). Poseban korpus pesama čine one o izbegličkoj izolovanosti i odbačenosti. Željana Vukanac potresno svedoči o tome u opominjućim stihovima: „večnost je teška / i treba znati umirati / bog je daleko i nema uši / a pravda slepa i opasno vitla mačem“. Ipak, optimizam i nada se u svakoj od ovih pesama mogu nasluti. U talasima tela Željane Vukanac je nepatvoreni amalgam egzistencijalnih nemira, emocija i iskrenosti.
    Show book