Karantin u paklu

Jelena Marinkov

Summary

Dozivajući sve svoje lirske glasove iz različitih usidrenosti u vertikalu socijalnog tkiva, Jelena Marinkov, kroz svoju prvu pesničku knjigu, u savremenu srpsku poeziju otpušta ostrva s kojih se drugačijim prodiranjima sabira i oglašava univerzalna melanholija surovosti. Jedinstvenost pesničkog sveta popločana je oštrim lirskim zasecanjima u društvene prikovanosti subjekata, a tananosti presude razlivaju se u meandrima narativizacije. Znakovitom kompozicijom pesnikinja konstituiše autentičnu pozicioniranost iz koje se, drugačijim treperenjima nespokoja i teskobe, prostiru glasovi koji produbljuju neprohodnost svakodnevice, dajući joj poetsku gustinu i oblik.
 
Tanja Jovanović

 
Zbirku Karantin u paklu Jelene Marinkov uvezuju u koherentnu celinu brižljivo sortirani katalozi promašenih života, promašenih ljubavi, promašenih ciljeva, promašenih vremena i mesta, promašenih puteva koji ne vode ka hepiendu, pa otuda i toliko upečatljivih pesama koje su – daleko od svake banalnosti i patetitke – sirove i surove u svojim iskazima. Ravnodušnost prema sopstvenim i tuđim životima jeste nešto što objedinjuje sve fikcionalizovane lirske subjekte: muške, ženske ili animalne. Pesničko ja – iz koje god perspektive da ga posmatramo – svedoči o „svom“ sjebanom životu, srodnicima, prijateljima i ljubavnicima bez kalkulisanja, jer ne želi nekakvim umetničkim trivijalnostima i hokus-pokusima da utiče na ono što mora biti napisano tako ili nikako drugačije. Napisati nešto što očarava, ali još više intrigira, uznemirava i zgražava, nešto jedinstveno i ubedljivo, a začinjeno ravnodušnošću i bez samosažaljevanja, mogu samo oni koji su sigurni u to da će njihov pesnički jezik izdržati svu sematničku brutalnost. Ovakvu poeziju mogu da pišu samo oni koji ne drže mnogo do posledica kontroverznog ogoljavanja kontaminiranog unutrašnjeg sveta, ali i stvarnosti doživljene isključivo kao proizvod nepravdi i besmislenosti. Pesme iz Karantina u paklu su prostori nekadašnje sreće koji su nadživeli svaku nesrećnu misao o njima.
 
Srđan V. Tešin

Available since: 10/24/2021.

Poetry & Theatre

Other books that might interest you

Pesme za decu

Jovan ović Zmaj

Izabrane pesme Jovana Jovanovića Zmaja. Pesme su pogodne za divne poslepodnevne trenutke ili kao priče za laku noć. Za decu svih uzrasta. Pesme: "Vetar, Srda, Materina maza, Mali konjanik, Dete i leptir, Ala je lep ovaj svet, Pačija škola, Mali div, Zima, zima, e pa šta je, Zeka iz jendeka, Patak i žabe, Nećeš Lijo što si htela, Ćuran i vrabac, Mačak ide mišu u svatove, Šta ja vidim, Kucina kuća, Čudni su to pilići, 4 male mačke, Prljave ruke, Hvala, Da sam ja kralj, Majka čita knjižicu, Mali Jova, Mati, Koje je bolje, Pesma o pesmi, Lepa reč, Posadi drvo, Dobar drug, Istina, Poštenje, Laž, Ptica u kavezu, Deda i unukKaži mi kaži, Žaba čita novine, Ala su to grdne muke, Bela šteta, Đacima na početku školske godine, Deda i unuka, Golema repa". Čita Radmila Šinke.The chosen poems by Jovan Jovanović Zmaj. The poems are suitable for wonderful moments in the afternoon or as bedtime stories. For children of all ages. Read by Radmila Schinke.Die ausgewählten Gedichte von Jovan Jovanović Zmaj. Die Gedichte eignen sich für wunderbare Momente am Nachmittag oder als Gute-Nacht-Geschichten. Für Kinder jeden Alters. Gelesen von Radmila Schinke.

Show book

Apstraktna poezija

Vladan L. Kuzmanovic

Depoetizacija najvrednijih lirskih narativa avangardne umetnosti u nove avangardne pesničke forme, zadate paradigme srpske avangardne pesme dadaističke "Simetrične komedije", zenitističke "Radiola na Balkanu", od avangardne tehnike i dekonstrukcije do avangardnih tehnika 21. veka i skrambl poezija ka novoj apstraktnoj poeziji. Automatsku poeziju zamenjuje generativna, konkretna ili super apstraktna poezija. Nove tehnike avangarde su kreativna prozaizacija, super prozaizacija, translativno pisanje, neoligvalizam, reoblikovanje, sekundarna poezija, apstrakcija, znakovna i formalna poezija, super avangarda, radiklizacija avangardnih formi, pantološka subverzija, metapoezija, poetski metanarativ, skrambl, generativna poezija.

Show book

Duboka ljubav niko

An Jederlund

„Poezija An Jederlund kao da hoće rastvoriti stvarnost na njene osnovne elemente. Na činjenice, prašinu, sjećanja, na prve jedva upamćene utiske, na nejasan osjećaj prapočetka, ljubav, majčinstvo čitavo mnoštvo rasutih impulsa koji kroz knjigu poprimaju nevjerovatnu snagu i dinamiku.“Iz pogovora Tanje Stupar Trifunović
 
Oblak se odgurujeSve što je jakoprobija se iziznutricaKao da je poteklood samog početkaOdjek u svakom oblaku

Show book

Iza božjih leđa

Branislav Nušić

Jedina drama Branislava Nušića koja se dešava na periferiji Beograda je „Iza božjih leđa“. Početkom 20. veka, kritika i publika nisu bile blagonaklone prema njegovim junacima sa društvene margine. Drama je tokom Prvog svetskog rata izgubljena, da bi 1964. godine bila rekonstruisana na osnovu prepisanih uloga iz arhive Narodnog pozorišta.
Ondašnja pozorišna javnost želela je komediju o ljubavi, braku i neverstvu, a od Nušića je dobila mračnu stranu ljubavnih odnosa. Dobila je crnu hroniku. Drama „Iza božjih leđa“, nastala po istinitom događaju, dešava se na palilulskoj kaldrmi među periferijskom sirotinjom. Upravo tu Nušić smešta dramatičnu ljubavnu priču.

Show book

Erazmo Roterdamski

Štefan Cvajg

Erazmo Roterdamski, nekad najveća i najsvetlija slava svoga veka, danas je, što da to poričemo, jedva nešto više od pukog imena. Njegova bezbrojna dela, napisana na jednom zaboravljenom, nadnacionalnom jeziku, na humanističkom latinskom jeziku, spavaju nesmetano u bibliotekama; jedva da glas jednog jedinog od tih nekada širom celog sveta poznatih dela dopire i u naše doba. I njegov lik, jer je teško shvatljiv i sav u prelivima polutonova i protivrečnosti, zasenile su jače i silnije figure drugih svetskih reformatora, i o njegovom privatnom životu ne može da se kaže mnogo zanimljivog: čovek tišine i neprekidnog rada retko sebi stvara izrazitu biografiju. Štaviše, i samo njegovo delo za svest današnjih vremena zatrpano je i skriveno kao kamen temeljac pod već podignutom zgradom. Stoga treba unapred jasno i sažeto reći da je ono što nam Erazma Roterdamskog, tog velikog zaboravljenika, čini još i danas, i upravo danas, tako dragim upravo činjenica što je on među svim piscima i stvaraocima Zapada bio prvi svesni Evropejac, prvi borbeni prijatelj mira, najrečitiji branilac humanističkog, svetu i duhu upravljenog ideala. I što je on, povrh toga, u svojoj borbi bio za pravednije, dogovorno oblikovanje našeg duhovnog sveta, ta njegova tragična sudbina samo ga još prisnije veže s našim bratskim osećanjem.
Erazmo je voleo mnogo onoga što i mi volimo, poeziju i filozofiju, knjige i umetnička dela, jezike i narode, i, bez razlikovanja među njima, celo čovečanstvo u ime zadatka višeg moralnog usavršavanja. I on je samo jednu stvar na zemlji, kao suprotnost razumu, istinski mrzeo: fanatizam.

Show book

Noćna straža

Darko Cvijetić

Kao i do sada, Cvijetićeva jezikotvornost jeste „prostor u kojem se [moja] odsutnost udomljuje, šćućurava i ušutkuje u predkriku” („Pusta Bosna”): poriv koji se ostvaruje na granici između mučne zanemelosti, između muka svojstvenog Benjaminovom anđelu istorije, i munkovskog krika koji žudi da napusti prostor slike/fikcije i prelije se na posmatrača/čitaoca, pozivajući na zajednički boravak u teskobi (ne)izrecivosti rata, u rečenicama koje osećaju duboki umor izazvan nužnošću sopstvenog postojanja, u rečima-mišićima, punim spazama.

Zorana Simić

„Noćna straža” je povratak na stare Cvijetićeve i cvijetićevske forme. Romani, koji su formalno bili vrlo kratki, oba kraća od jedva malo duže pripovijetke, u suštinskom su smislu bili dvije gotovo nepregledne epsko-lirske gromade. Nešto poput „Seoba” Miloša Crnjanskog, samo bez sretnog završetka. Ili bez ikakvog završetka. Zanimljivo je, međutim, da se i u „Noćnoj straži” nalaze, istina u komprimiranoj formi, iste takve, sasvim romaneskne, opsežne i nepregledne, sudbinske cjeline.

Miljenko Jergović

Kao što zemlja o kojoj piše nema parnjaka i ne podliježe uobičajenim pravilima, tako i njegov stil izmiče uvriježenim podjelama i klasifikacijama.

Očekivano, autor i ovdje s lakoćom propituje mogućnosti i širi granice jezika, stvarajući nove riječi, kao, primjerice, u tekstovima koji se bave „grobobolnom” i „kostoljubivom” zemljom ili kad govori o „palimpsestarini” za prelazak na drugu stranu papira. Da, s puno razloga moglo bi se reći kako se Cvijetić jezikom igra. No, ta igra nije čin neobuzdanog veselja, od nje čitatelja podilaze žmarci.

Svaka riječ nazubljena je oštrica koja duboko zasijeca i ostavlja ožiljke. Na svakom senzibilnom čitatelju, a na piscu, kladio bih se, još i više. Upravo stoga mu nitko ne bi smio zavidjeti na talentu.

Ivica Ivanišević

Show book