Publisher: Ivan Bacic
Forenzički psihijatar, Ines Vasić, je na putu da otkrije priču iza stravičnog ubistva. Da li Strahinja Vukić, daltonistični slikar, stvarno stoji iza ovog zločina? Pored toga što ne ume da razlikuje crvenu i zelenu boju, on savršeno dobro ume da slika, ali da li on ume da razlikuje dobro od lošeg ili pati od još jednog oblika slepila?
Dobitnik nagrade Žabuti za najbolji debitantski roman 2010. godine Dva dečaka pronalaze kraj jezera mrtvo unakaženo telo lepe žene, u malom gradu u regiji nekadašnjih plantaža kafe, nedaleko od Rio de Žaneira. Preplašeni dvanaestogodišnjaci, Eduardo i Paulo, odlaze u policiju, gde se prema njima ophode kao da su osumnjičeni. Ubrzo bivaju pušteni na slobodu, a žrtvin muž, slabašni muškarac, sâm priznaje zločin. Surovo ubistvo, ravnodušnost policije i nelogičnost zvaničnog objašnjenja zločina bude radoznalost dečaka. Oni započinju sopstvenu istragu u kojoj im se pridružuje i tajanstveni starac, bivši politički zatvorenik iz doba Vargasove diktature. Od njega dobijaju pouku kojom će započeti čitav niz burnih dešavanja: „U ovoj zemlji ništa nije onako kako izgleda“. Ubrzo shvataju da je ubijena žena imala neobičnu vezu s najvažnijim ljudima u gradu, kao i sumnjivu prošlost, punu kontradiktornosti. Paulova i Eduardova istraga otkriće i perverznu sliku društva u kome se mešaju seksualno nasilje, rasizam, korupcija i zakulisne političke veze. Za dečake će to biti jeziv put sazrevanja. U svom prvom romanu, Edni Silvestre stvara napet i potresan zaplet, pun aluzija na jedan od prelomnih trenutaka u politici i kulturi Brazila i celog sveta. Kad zatvorim oči je vrtoglavo štivo koje objedinjuje odlike veoma različitih žanrova, kao što su detektivski, istorijski i roman o vaspitanju, uvek zadirući u srž. „U sunčano jutro, u aprilu 1961, dva dečaka slučajno pronalaze iskasapljeno žensko telo. Iz tog jezivog otkrića koje će zauvek promeniti njihove živote, Edni Silvestre, sa istančanim senzibilitetom vrsnog proznog autora, vrši autopsiju brazilskog društva. Telo žrtve, devojke Anite, telo je samog Brazila.“ Luis Rufato „Edni Silvestre me nije iznenadio svojim romanom Kad zatvorim oči: njegova pronicljivost kad je posredi ljudska psiha, poštovanje i osećaj za književna pitanja u intervjuima koje je radio s drugim piscima nagoveštavali su da se u njemu krije prvoklasan autor.“ Lia Luft „U ovom uzbudljivom trileru, kroz potragu za detinjstvom svojih likova u romanu uvlači nas u svoju mrežu spretnim, vedrim i inteligentnim dijalozima.“ Livija Garsija-RozaShow book
Decembra 1926. godine Agata Kristi je nestala na jedanaest dana. Ja sam jedina koja zna istinu o ovom nestanku. Ja nisam Herkul Poaro. Ja sam ljubavnica njenog muža. Jednoga dana u decembru 1926, nakon što je obavestio svoju ženu Agatu o nameri da se razvede kako bi se oženio ljubavnicom, Arčibald Kristi odlazi na vikend s prijateljima. Iste večeri, poznata književnica nestaje. Njen automobil pronađen je ujutru na ivici litice. Na zadnjem sedištu ‒ bunda, kofer pun odeće i vozačka dozvola. Najverovatnija hipoteza glasi da je u pitanju očajnički gest, imala je težak nervni slom, šapuće se. Hiljade ljudi, uključujući i policajce i dobrovoljce, pse, pa čak i avione, cela Engleska mobilisana je da je traži, kao da je muka koja ju je naterala da pobegne učinila od nje najvažniju osobu na svetu. Čak je i Nen O’Di, Kristijeva ljubavnica, zabrinuta. Sada, kada je napokon osvojila tuđeg muža, ima još jedan plan na umu. Konačno će dobiti zadovoljenje za ono što joj se dogodilo mnogo godina ranije u Irskoj i za teške udarce sudbine koji je progone. U ovoj uzbudljivoj pseudorekonstrukciji jedanaest dana tokom kojih je književnica nestala, Nina de Gramont stvara zaplet pun misterije i obrta, u kojem ništa nije onako kako izgleda, niko ne govori istinu, a rešenje bi moglo biti pred očima, pod suncem, u savršenom stilu Agate Kristi. Prevod sa engleskog: Vesna StojkovićShow book
Ovo je knjiga koja govori o našoj političkoj zbilji viđenoj očima partijskog bota – psihološki prodoran roman, gorko deziluzivan, na momente brutalan, ironičan upravo onoliko koliko su cinični akteri te stvarnosti. U našoj novijoj političkoj istoriji ostala je zapamćena rečenica: „Kome je do morala, neka ide u crkvu.” Među junacima ove knjige čitalac će naći mučene i mučitelje, sebičnjake, plaćenike, lažove i naivce, batinaše i prebijene , egoiste, pijance i špijune, ali nikoga ko bi otišao u crkvu. A i da neko ode, ništa mu ne bi pomoglo. Ivan RadosavljevićShow book
Usamljeno odmaralište... Visoko u brdima Toskane nalazi se luksuzna vila u kojoj živi čuveni pisac Džona Mur, i gde on drži svoj kurs kreativnog pisanja. A to je i poslednje mesto na svetu gde je tek penzionisani glavni inspektor Den Armstrong očekivao da provede svoj odlazak u penziju! Den nije pisac, ali možda će mu taj odmor pomoći da smisli šta da radi sa svojim životom? Jezivo ubistvo... Ali samo nekoliko dana pošto je kurs počeo, Džona Mur je pronađen mrtav –uboden svojim srebrnim bodežom koji predstavlja književnu nagradu. A Den boravi tu sa ubicom kojeg treba uhvatiti. Jedanaest mogućih osumnjičenih. Ostali gosti svi izgledaju zaprepašćeno Džoninom smrću, ali Den zna da jedan od njih laže. Dok on i italijanski komesar Virđilio Pizano počinju da istražuju, ubrzo postaje jasno da svi u vili Volpone skrivaju neku tajnu... Može li Den da otkrije ubicu pre nego što ponovo napadne?Show book
Dušan Miklja, doajen našeg novinarstva i pisane reči, čovek koji je video sveta, opisivao ga u mnogim svojim delima i nadasve ga razumeo, u svom novom romanu donosi nam političku alegoriju koliko i istinitu priču, parabolu koliko i razvidnu sliku sveta kakav nam ostaje u amanet, ili kakvim smo ga učinili – zavisi s koje ste zaraćene strane: s Vevericom i Neimarom, ili sa Silama zla. Premda će vas život zaodenut u ovoj priči u sve ono što nastojimo da uništimo povremeno nasmejati, likovi Sila zla skriveni iza simboličnih imena sigurno i razbesneti – na kraju ove priče ostaje gorak ukus. Jesmo li mogli bolje? Poslednje bitka uoči kraja sveta mogla bi biti i pouka iz pera čoveka sa ogromnim životnim iskustvom. Upozorenje pred bitku koja zapravo samo što nije počela. Čeka se samo zvuk pištaljke, i odakle će doći... Onome ko ume da čuje. Kao da su ljudi ikada slušali pouke i išta naučili iz sopstvenih grešaka...Show book
EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST M. je kafkijanski inicijal imena glavne junakinje romana Marisije i već u samom nazivu najavljuje delo u kom se kondenzuju intelektualna širina i složenost osećanja njegove akterke. M. je mlada žena na granici devojačke i odrasle dobi, koja nakon majčine smrti traži svoje mesto pod suncem, ali kako to često biva, dom nije mesto, nego ljudi koja ga čine.Sažeti obim ove knjige, savršeno prilagođen sadržaju i poruci dela, jeste odraz autorkine stvaralačke veštine i stila, čije odlike su kratke rečenice, neposrednost i intimnost svojstvena dnevničkim zapisima, asocijativnost i repetitivnost. Autorka ovim jezikom uspeva da izrazi osećanja devojaka koje traže zato što su prethodno izgubile. Život se uvek mora graditi iznova. Čitalac je svedok tog procesa. Umiranje je važan motiv u ovom delu. Ne toliko smrt, koliko umiranje kao proces; umiranje bližnjeg kada život ide dalje; umiranje kao zadatak koji je jako težak i iscrpljujući, ali za njegove aktere i svedoke ne i jedini, jer istovremeno moraju da sa punom pažnjom obavljaju i sve druge egzistencijalno važne aktivnosti, da to umiranje prihvate kao obećanje života.Zdenka Valent-BelićShow book
