Other books that might interest you

• 

  Kapetan Pol

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Romantična avanturistička priča o hrabrim herojima, smelim zlikovcima, očajničkim bitkama, i istinskoj ljubavi, delimično zasnovana na dogodovštinama Džona Pola Džonsa, kapetana američke mornarice tokom revolucionarnog rata.

  Show book

• 

  Lovac na jelene

  Džejms Fenimor Kuper

  • 0
  • 0
  • 0

  Ova serija priča koja je dobila naziv „Priča o Kožnoj Čarapi“ napisana je bez plana i doterivanja. Red kojim su se pojedine knjige pojavile bitno se razlikuje od onog kojim bi bile predate čitalačkoj publici da se išlo za redovnim tokom događaja. U Pionirima, koji su prvo napisani, Kožna Čarapa je prikazan kao već star čovek koga je zvuk sekire i dim naseljenika oterao s njegovih ranijih prebivališta u šumi. Poslednji Mohikanac, sledeća knjiga po redu izdanja, vraća čitaoce u mnogo ranije doba u životu našeg junaka i prikazuje ga kao sredovečna čoveka, u najboljoj muškoj snazi. U Preriji njegova se karijera završava i on umire. Prvobitna je namera bila da ga ovde ostavimo u očekivanju da bude brzo zaboravljen, kao što je slučaj s većinom ljudi. Ali iz osobitog obzira prema ovom čoveku, pisac ga je vaskrsnuo u Izvidniku, iza koga je, posle kraćeg vremena, došao Lovac na jelene da upotpuni seriju kao što sad postoji.
  Dok je svih pet knjiga, koliko ih je napisano, objavljeno prvobitno po redu koji smo naveli, dotle je tok događaja koji su u vezi sa životom glavnog junaka sasvim drukčiji, kao što je već rečeno. Ako nam život Kožne Čarape posluži kao vođ, Lovac na jelene treba da bude prva knjiga, jer se u tom delu pojavljuje kao mladić; posle dolaze Poslednji Mohikanac, Izvidnik, Pioniri i Prerija. Ovaj se red drži toka događaja, iako je sasvim, različit od onog kojim su knjige objavljene. Pioniri su objavljeni 1822, a Lovac na jelene 1841, tako da razmak između njih iznosi devetnaest godina. Da li su ove poodmakle godine imale tendenciju da umanje vrednost poslednje knjige zbog smanjenja prvobitnog piščeva poleta ili da je povećaju zbog poboljšanog ukusa i zrelijeg razmišljanja, na drugima je da odluče.

  Show book

• 

  Taras Buljba

  Nikolaj Gogolj

  • 0
  • 0
  • 0

  Taras Buljba je kratak istorijski roman Nikolaja Gogolja iz ciklusa „Mirgorod“. Štampan je 1835, a drugo prerađeno izdanje izašlo je 1842. To drugo izdanje je osnova svih savremenih izdanja.
  Roman se bavi istorijom zaporoških kozaka, ali se njegova radnja ne može povezati s konkretnim istorijskim događajima. Glavni junak je Taras Buljba, stari kozak, koji sa svojim sinovima Andrijom i Ostapom polazi u borbu protiv poljskog plemstva, a u odbranu pravoslavlja.
  Ovo delo Nikolaja Gogolja pisano je u klasičnom maniru, i u njemu nema karikiranja likova, koje je bilo Gogoljev zaštitni znak. Idejno, Taras Buljba je delo u stilu romantičnog nacionalnog preporoda. Gogolj je u njemu dao prikaz koncepta „ruske duševnosti“, a delo prožimaju avanture i prikazi bòja, kao i Gogoljev karakterističan humor.

  Show book

• 

  Grbonja

  Pol Feval

  • 0
  • 0
  • 0

  Pomalo zasnovana na stvarnim događajima, priča se dešava u Francuskoj u dva različita perioda 1699. i 1717. i uključuje stvarne istorijske likove kao što je Filip II, vojvoda od Orleana.
  „Ako ne dođeš u Lagarder, Lagarder će doći tebi!“
  Takva je zakletva koju je avanturista Lagarder dao opakom princu od Gonzaga, koji je skovao zaveru da ubije ćerku i prigrabi bogatstvo hrabrog vojvode de Nevera. Princ od Gonzaga ubija vojvodu od Nevera. Anri Lagarder spasava Neverovu ćerku Auroru i odgaja je u izgnanstvu, gde se sprijatelji s devojkom Cigankom Flor. Roman potom opisuje Lagarderov trijumf nad princom od Gonzaga.

  Show book

• 

  Dar

  Vladimir Nabokov

  • 0
  • 1
  • 0

  Dar je poslednji roman koji je Nabokov napisao na svom maternjem jeziku i verovatno njegovo najuspelije delo iz tog perioda. Simbolično, to je ujedno omaž i zahvalnica velikoj tradiciji ruske književnosti na kojoj je stasao i kao čovek i kao književnik – „ljubavno pismo” Puškinu i Gogolju. Pisan u završnim godinama berlinskog egzila (1935–37), Dar je ujedno i kraj liminalne faze Nabokovljevog skoro pa epskog prelaza iz jedne kulturu u drugu, iz etničkog komfora koji mu je prirodom dat u apatridski nekomfor koji će ga žuljati do kraja života.
  Na prvi pogled, Fjodor Godunov-Čerdincev, pisac emigrant i glavni protagonista ovog romana, koji je nakon Boljševičke revolucije pribežište pronašao u Berlinu, neodoljivo podseća na svog tvorca, ali kao i mnogo puta pre i posle, Nabokov poriče bilo kakvo poistovećivanje sa svojim junacima. Postoje dva glavna motiva na kojima počiva arhitektura ovog romana: Fjodorova glavna spisateljska ambicija da napiše životno delo pod nazivom Dar i njegova velika ljubav prema Zini Merc. Kao i uvek, Nabokov razvija i pregršt drugih motiva, poput prirode umetnosti i pisanja, Rusije, smrti, snova i egzila. Iako sam Nabokov tvrdi da u to vreme nije znao dovoljno dobro da uhvati duh ruske emigrantske prestonice – Berlina, jer pre svega nije bio dovoljno kritičan i oštar prema svojim sunarodnicima, čini se da je ovaj roman još jedan primer gde je umetnost pobedila stvarnost jer danas ondašnju rusku emigraciju zamišljamo baš onako kako ju je Nabokov opisivao u svojim delima.
   

  Show book

• 

  Moj brat Iv

  Pjer Loti

  • 0
  • 0
  • 0

  „Mornarska knjižica moga brata Iva slična je svim drugim knjižicama svih drugih mornara. Zavijena je u žuti pergament, a kako je mnogo putovala morem po raznim sanducima na lađama, izgleda sasvim stara.
  Ta tetoviranja su bila u običaju pre desetinu godina kod svih pravih mornara. Te šare utisnute rukom nekog besposlenog prijatelja na brodu Flora, predstavljale su poniženje za Iva, koji se bezbroj puta mučio u nadi da će ih izbrisati. Pomisao da je žigosan na neizgladljiv način i da će ga svud i uvek poznati po tim malim plavim šarama, bila mu je nesnosna.
  Kad se okrene strana, nailazi se na niz štampanih listića, koji su kratko i jasno imali da naznače sve pogreške kojima su mornari skloni, a uporedo opis svih kazni kojima se izlažu – počev od manjih ispada što se otkupljuju s nekoliko noći na krmilu, do velikih pobuna kažnjivih smrću.
  Po nesreći, to svakodnevno štivo nije nikad bilo dovoljno da ulije spasonosni strah kako ostalim mornarima, tako ni mom sirotom Ivu.
  Zatim dolaze mnoge strane ispisane rukom, sa imenima lađa, s plavim žigovima, brojevima i datumima. Podoficiri, ljudi od ukusa, ukrasili su te odeljke otmenim potpisima. Tu su naznačeni njegovi prihodi i potanko izloženo primanje prihoda.
  Prve godine kad je zarađivao samo po petnaest franaka mesečno, od kojih je deset čuvao za svoju majku; godine provedene s grudima izloženim vetru, kad je živeo polunag na vrhu visokih katarki sličnim lelujavim stabljikama, i plovio po prostranstvu promenljivog mora, ne brinući se nizašta na svetu; pa onda burnije godine u kojima se rađala ljubav, uobličavala u duši čednoj i uzburkanoj – da se zatim preobrazi u razuzdano pijanstvo ili bezazleno čiste snove, što je zavisilo od slučajnih mesta prema kojima ga je vetar nosio i ženâ koje su mu padale u naručja; strahovito buđenje srca i čula, velike pobune, a zatim vraćanje u isposnički život na pučini, u zatvor plovećeg manastira; sve se to krije iza tih brojki, tih imena i datuma, koji se nagomilavaju iz godine u godinu, u bednoj mornarskoj knjižici. Jedan čitav spev doživljaja i jada sadrži ona među požutelim listićima.“

  Show book