Join us on a literary world trip!
Add this book to bookshelf
Grey
Write a new comment Default profile 50px
Grey
Subscribe to read the full book or read the first pages for free!
All characters reduced
Čarobni april - cover

Čarobni april

Elizabet fon Arnim

Publisher: Dereta d.o.o.

  • 0
  • 0
  • 0

Summary

Dvadesetih godina prošlog veka, četiri Engleskinje – domaćica, aktivistkinja, udovica i aristokratkinja, neznanke kojima su zajednički samo ljubav prema glicinijama i nezadovoljstvo sopstvenim životom – privučene oglasom u novinama, rešavaju da na mesec dana zakupe srednjovekovni zamak blizu Portofina u Italiji i napokon pobegnu iz kišovitog Londona. Prolećno sunce i rascvetala italijanska rivijera deluju blagotvorno na duh junakinja: četiri žene, sasvim različitih očekivanja, dobi i karaktera, u pokušaju međusobnog zbližavanja prolaze kroz razna iskušenja. Svaka od njih doživljava svojevrsnu transformaciju i shvata za čime zapravo žudi, šta želi da promeni i kako to da ostvari.
 Ovaj roman neočekivanih obrta pomalo je bajkovita priča o ljubavi i životu u kojoj preovladavaju čiste i iskrene emocije. Autorkin dar da opiše tanana ljudska osećanja, njihovo lice i naličje, očarava čitaoce širom sveta već skoro čitav vek. Elizabet fon Arnim, koju su neki kritičari poredili sa Džejn Ostin, bila je izuzetno popularna autorka čija su se dela prodavala u ogromnim tiražima (njen debitantski i delimično autobiografski roman Elizabet i njen nemački vrt doživeo je čak 21 izdanje za samo jednu godinu), ali je vremenom nepravedno zapostavljena. Čarobni april, po kome je 1992. snimljen istoimeni film, i danas pleni svojom prefinjenošću, opisima raskošnih pejzaža, živopisnim likovima i čuvenim britanskim humorom.
Available since: 12/01/2020.

Other books that might interest you

  • Katarina de Mediči - cover

    Katarina de Mediči

    Ivo Lucati

    • 0
    • 0
    • 0
    Romansirana biografija Katarine de Mediči, francuske kraljice
    Show book
  • Zamršena priča - cover

    Zamršena priča

    Luis Kerol

    • 0
    • 2
    • 0
                Zamršena priča  je zbirka sastavljena od 10 duhovitih kratkih priča objavljivanih u nizu od aprila 1880. do marta 1885. u časopisu Mesečna pošiljka (The Monthly Packet). Za knjigu je izradio ukupno šest ilustracija Artur Frost (Arthur B. Frost). Priče, ili čvorovi, kako ih naziva Kerol, predstavljaju matematičke probleme: u svakom narednom broju, Kerol objavljuje rešenje i analizira odgovore čitalaca. Matematička tumačenja čvorova nisu uvek na prvi pogled jasna.
     
                Za neke, ovo je najpopularnija od svih Kerolovih knjiga, duhovita i neobična mešavina matematike i humora.  U skorije vreme, o ovim pričama je rečeno da poseduju „sav šarm i duhovitost njegovih poznatijih radova.“
    Show book
  • Lovac na jelene - cover

    Lovac na jelene

    Džejms Fenimor Kuper

    • 0
    • 0
    • 0
    Ova serija priča koja je dobila naziv „Priča o Kožnoj Čarapi“ napisana je bez plana i doterivanja. Red kojim su se pojedine knjige pojavile bitno se razlikuje od onog kojim bi bile predate čitalačkoj publici da se išlo za redovnim tokom događaja. U Pionirima, koji su prvo napisani, Kožna Čarapa je prikazan kao već star čovek koga je zvuk sekire i dim naseljenika oterao s njegovih ranijih prebivališta u šumi. Poslednji Mohikanac, sledeća knjiga po redu izdanja, vraća čitaoce u mnogo ranije doba u životu našeg junaka i prikazuje ga kao sredovečna čoveka, u najboljoj muškoj snazi. U Preriji njegova se karijera završava i on umire. Prvobitna je namera bila da ga ovde ostavimo u očekivanju da bude brzo zaboravljen, kao što je slučaj s većinom ljudi. Ali iz osobitog obzira prema ovom čoveku, pisac ga je vaskrsnuo u Izvidniku, iza koga je, posle kraćeg vremena, došao Lovac na jelene da upotpuni seriju kao što sad postoji.
    Dok je svih pet knjiga, koliko ih je napisano, objavljeno prvobitno po redu koji smo naveli, dotle je tok događaja koji su u vezi sa životom glavnog junaka sasvim drukčiji, kao što je već rečeno. Ako nam život Kožne Čarape posluži kao vođ, Lovac na jelene treba da bude prva knjiga, jer se u tom delu pojavljuje kao mladić; posle dolaze Poslednji Mohikanac, Izvidnik, Pioniri i Prerija. Ovaj se red drži toka događaja, iako je sasvim, različit od onog kojim su knjige objavljene. Pioniri su objavljeni 1822, a Lovac na jelene 1841, tako da razmak između njih iznosi devetnaest godina. Da li su ove poodmakle godine imale tendenciju da umanje vrednost poslednje knjige zbog smanjenja prvobitnog piščeva poleta ili da je povećaju zbog poboljšanog ukusa i zrelijeg razmišljanja, na drugima je da odluče.
    Show book
  • Baskervilski pas - cover

    Baskervilski pas

    Artur Konan Dojl

    • 0
    • 0
    • 0
    Roman Baskervilski pas napisan je 1902. i još uvek je najčitanije Dojlovo delo iz ciklusa o Šerloku Holmsu, u kojem čitaočevu pažnju vezuje postepeno skidanje velova sa tajanstvenih okolnosti i mračnih ubistava, obavijenih stravom i jezovitim legendama. Kroz napetu radnju ovog dela majstorski je ocrtan lik Šerloka Holmsa, „umetnika“ policijske istrage, naspram njegovog vernog ali pomalo nespretnog i prozaičnog pratioca, doktora Votsona.
    Show book
  • Vitez od Armantala - cover

    Vitez od Armantala

    Aleksandar Dima

    • 0
    • 0
    • 0
    Radnja romana Vitez od Armantala odigrava se 1718. i bavi se zaverom protiv regenta Filipa Orleanskog, koji je upravljao Francuskom umesto maloletnog Luja Petnaestog.
    Show book
  • 1915 - Tragedija jednog naroda - cover

    1915 - Tragedija jednog naroda

    Branislav Nušić

    • 0
    • 1
    • 0
    Roman je duboko uzbudljiv niz priča, očevica narodne i državne tragedije, pisca koji je tragediju sa svojim narodom i svojom državom, i žrtvama u krvi, do kraja podelio. U godini kada se činilo da Srbija nestaje sa istorijske i geografske mape, Branislavu Nušiću poginuo je sin Strahinja-Ban, kao vojnik vojske Kraljevine Srbije. Pisac ovaj roman posvećuje prerano nastradalom detetu.
    Ispisujući kolektivnu i ličnu tragediju, Nušić roman započinje u jesen 1915. i završava događajima u zimu iste godine, neposredno pre nego što su narod i država, iznureni ratovanjem i stradanjima, krenuli u povlačenje preko albanskih i crnogorskih planinskih vrleti. Pišući „Pogovor“ romanu, u martu 1920, pisac kaže: „Mada je ova knjiga dosta opsežna, ja nisam ni pomišljao njome obuhvatiti celokupnu tragediju devetsopetnaeste godine. Beležio sam, opažao i saosećao sam u pojavama koje su se zbivale oko mene ili doprle do mene, jer, učesnik i sâm u velikoj nevolji, nisam ni mogao dalje dogledati. Moja knjiga završava u Peći, jer se tu završava i tragedija naroda. Odatle dalje nastaju tragedije pojedinaca, od kojih svaka za se zaslužuje po jednu ovoliku knjigu.“
    Show book