Other books that might interest you

• 

  Nismo na istom brodu

  Biljana Willimon

  • 0
  • 0
  • 0

  Ovakvu Biljanu Willimon možete samo poželeti! Duhovitu, ironičnu, zabavnu, nežnu... Satkanu od ljubavi prema jednom čoveku, a opet razuzdanu od života. Kao Fransoaz Sagan u Srbiji, danas.
  Radmila Stanković, novinarka NIN-a
   
   
  Ova knjiga je najfiniji proizvod duha Biljane Willimon. Istog onog koji zrači i sa njenih slika, naročito onda kad odluči da bude duhovita. Retka vrlina vrlo inteligentnih ljudi.
  Ivana Hadži Popović, književnica
   
   
  Autofikcijska knjiga Biljane Willimon romantični je ljubavni roman. To je dnevnik pisan u doba korone, nostalgična ispovest multimedijalne umetnice, svrstane među srpske „ikone stila“. Duhovit pogled na godine koje su nam pojeli skakavci, intrigantna priča o intimnim doživljajima jednog autentičnog ženskog dendija.
  Prof. dr Neda Todorović
   
   
  Roman Biljane Willimon, sa zadovoljstvom će se čitati i kad korona prođe. U njenoj ljubavnoj priči, uz ostale, uživaće i vlasnica knjižare u Berlinu, vajarka iz Valensije, kućevlasnica na Menhetnu, sestra milosnica iz Dubrovnika, rimska novinarka, galeristkinja iz Pariza... Pod uslovom da su večno zaljubljene, ili zaljubljene u Večnog. Strasno, duhovito, (samo)ironično. Bravo!
  Duško Bogdanović, novinar

  Show book

• 

  Gospođa ministarka

  Branislav Nušić

  • 0
  • 1
  • 0

  Šala u četiri čina, prvi put izvedena Narodnom pozorištu u Beogradu 1929. godine.

  Show book

• 

  Psi koji trče unazad

  Marko Đorđević

  • 0
  • 0
  • 0

  Mrtva priroda sa autoportretom podnaslov je zbirke pesama Marka Đorđevića Psi koji trče unazad. Slučaj je hteo da taj podnaslov bude identičan naslovu pastela Marka Čelebonovića, istaknutog predstavnika lirskog kolorizma i intimističkog slikarstva. U jednoj slobodnoj asocijativnoj interpretaciji, možemo zaključiti da nikako ne može biti slučajno to što dvojica imenjaka nastoje da prikažu sliku-metaforu kao glavni cilj intimističkog prostora. U intimizmu se sve ono što umetnik opaža i naslućuje okuplja oko njegovog Ja. Slika je, kako to reče Ruževič, malo otkriće sveta, mašte. Ali ne treba izgubiti iz vida da se u slikama-metaforama nalaze i ostaci nečeg mitološkog i htonskog, što Đorđević precizno demonstrira u stihovima iz pesme „Snohvatice”: Na gradskom trgu me ščepa poznata šaka / i vodi ka davno uginulim psima i konjima / iz našeg dvorišta. // Psi i goluždravi dečak poigravaju oko konjskih kola. Ovi stihovi ukazuju na to kako se i stvarnost, koliko i snovi, mogu podjednako upečatljivo opisati pesničkim slikama koje u sebi kriju magijsko-obredna i folklorna svojstva jezika.
   
  Đorđevićeva poezija nastaje pomoću pomeranja slika. On od te kretnje unazad čini jedinstveni lirski događaj. U ubrzavanju ili usporavanju – u rasponu od porodičnog i kolektivističkog, do ličnog i konkretnog – temelji se proces stvaranja pesničkih slika koje se ređaju pred čitaočevim očima. Te (pra)slike, koje idu tragovima onoga što je ranije postojalo, kao u snovima, dovode do osobođenja lirskog subjekta od zemaljskih veza, što je nagovešteno u programskoj pesmi: „Sto sa pogledom na reku”: Za mene, / koji sanjam kako tonem, / dok poljem psi trče unazad. (Vraćanje unazad već u naslovu zbirke, doslovno, definiše Đorđevićev poetički postupak.) Ali napetost na granici između magijskih snova i stvarnosti koja stupa teškim korakom konobarice u borosanama, najbolje je izražena u pesmi „Deus ex machina ne dolazi”: San je već ispran. / Sa ulice dopire / zvižduk radnika. / Stopala tupkaju / stepenicama. / Napetost je oslobođena.
   
  Sve pesme iz zbirke Psi koji trče unazad svoje ishodište (i poslednje utočište) pronalaze u nastalgiji koja ne zaboravlja smrt. Na arhetipski način, Đorđević progovara o istoriji smrti. On slika snažne i koloritne porodične saodnose i u njima pohranjuje dominantna osećanja lirskog subjekta: usamljenost, neproživljenost, stegnutost... Ta osećanja sublimirana su u pesmi „Slučaj pronalaska mrtvih tela u živom čoveku”: Ogledalom odjekuju / utamničeni likovi prošlosti. // Moje lice – porodična grobnica. (O smrtima bližnjih može se pisati samo iz najveće blizine, a tu je onda svaka objektivna kontekstualizacija gotovo pa nemoguća.) Ipak, u dubinskim značenjskim slojevima, Đorđevićeva poezija, od stiha do stiha, suštinski traga za onim osnovnim i najuzvišenijim: za sačuvanim životom! Psi koji trče unazad dokaz su da je ta potraga i te kako bila uspešna!
   
  Srđan V. Tešin

  Show book

• 

  Sumnjivo lice

  Branislav Nušić

  • 0
  • 0
  • 0

  U prvom periodu svog dramskog stvaralaštva Nušić je bio pod uticajem ruskog pisca Nikolaja Vasiljeviča Gogolja. Sâm pisac o tome govori u predgovoru komediji Sumnjivo lice, koju je prvobitno nazvao „gogoljijada u dva čina“.
  Čuvena Gogoljeva drama Revizor inspirativno je uticala na pisca Sumnjivog lica, ali je on dramski zaplet vezao za naše prilike i naravi.
  Birokratski aparat tadašnje Srbije on ne kritikuje onom žestinom i oštrinom kako to čini Radoje Domanović u svojim satirama, ali ipak dovoljno snažno da vlast Obrenovića prikaže u pravom svetlu.

  Show book

• 

  Put oko sveta

  Branislav Nušić

  • 0
  • 2
  • 0

  Na svome putu oko sveta, Jovanča Micić, trgovac iz Jagodine, doživljava mnoge avanture i učestvuje u događajima u zemljama u kojima boravi. U Pešti se fiktivno ženi, na Divljem zapadu je žrtva napada na poštanska kola i postaje šerif. Zatim postaje zarobljenik gusara, biva među kupcima devojaka na dvoru u Kini, u haremu u Persiji... i najzad se trijumfalno vraća u Jagodinu.

  Show book

• 

  Semantička poezija

  Vladan Kuzmanović

  • 0
  • 0
  • 0

  Semantička poezija S/SL jezika u konceptualnom pisanju

  Show book