Publisher: Agencija TEA BOOKS
Ovo je integralna verzija avanturističke priče o mladom plemiću D’Artanjanu i trojici hrabrih i bučnih hvalisavaca – Atosu, Portosu i Aramisu! Njih četvorica udružuju se kako bi odbranili kraljicu i kralja od zavera koje kuje njihov zli rival kardinal. Uzbudljiva pripovest o hrabrosti i odanosti obiluje borbama, spletkama, junačkim delima, velikim ljubavima i žestokim mačevanjem.
Ova serija priča koja je dobila naziv „Priča o Kožnoj Čarapi“ napisana je bez plana i doterivanja. Red kojim su se pojedine knjige pojavile bitno se razlikuje od onog kojim bi bile predate čitalačkoj publici da se išlo za redovnim tokom događaja. U Pionirima, koji su prvo napisani, Kožna Čarapa je prikazan kao već star čovek koga je zvuk sekire i dim naseljenika oterao s njegovih ranijih prebivališta u šumi. Poslednji Mohikanac, sledeća knjiga po redu izdanja, vraća čitaoce u mnogo ranije doba u životu našeg junaka i prikazuje ga kao sredovečna čoveka, u najboljoj muškoj snazi. U Preriji njegova se karijera završava i on umire. Prvobitna je namera bila da ga ovde ostavimo u očekivanju da bude brzo zaboravljen, kao što je slučaj s većinom ljudi. Ali iz osobitog obzira prema ovom čoveku, pisac ga je vaskrsnuo u Izvidniku, iza koga je, posle kraćeg vremena, došao Lovac na jelene da upotpuni seriju kao što sad postoji. Dok je svih pet knjiga, koliko ih je napisano, objavljeno prvobitno po redu koji smo naveli, dotle je tok događaja koji su u vezi sa životom glavnog junaka sasvim drukčiji, kao što je već rečeno. Ako nam život Kožne Čarape posluži kao vođ, Lovac na jelene treba da bude prva knjiga, jer se u tom delu pojavljuje kao mladić; posle dolaze Poslednji Mohikanac, Izvidnik, Pioniri i Prerija. Ovaj se red drži toka događaja, iako je sasvim, različit od onog kojim su knjige objavljene. Pioniri su objavljeni 1822, a Lovac na jelene 1841, tako da razmak između njih iznosi devetnaest godina. Da li su ove poodmakle godine imale tendenciju da umanje vrednost poslednje knjige zbog smanjenja prvobitnog piščeva poleta ili da je povećaju zbog poboljšanog ukusa i zrelijeg razmišljanja, na drugima je da odluče.Show book
Roman Baskervilski pas napisan je 1902. i još uvek je najčitanije Dojlovo delo iz ciklusa o Šerloku Holmsu, u kojem čitaočevu pažnju vezuje postepeno skidanje velova sa tajanstvenih okolnosti i mračnih ubistava, obavijenih stravom i jezovitim legendama. Kroz napetu radnju ovog dela majstorski je ocrtan lik Šerloka Holmsa, „umetnika“ policijske istrage, naspram njegovog vernog ali pomalo nespretnog i prozaičnog pratioca, doktora Votsona.Show book
Roman Pre sreće je toliko uverljivo napisan da su mnogi mislili da je u pitanju dnevnik same autorke. U pitanju je iskrena devojačka ispovest o prvoj mladalačkoj ljubavi prema već verenom prijatelju Nikoli, i daljem nizu događaja koji joj daju odgovore o životu i muško-ženskim odnosima. Junakinja, pored prikazivanja samih dešavanja, zapravo ispisuje duhovnu evoluciju mlade žene koja promišlja o ljubavi, karakterima ljudi, o iluzijama i stvarnosti – ukratko o smislu i vrednostima života. Ovo je možda naš jedini ženski roman o sazrevanju, koji je, nažalost, mnogo godina bio zaboravljen.Show book
Taras Buljba je kratak istorijski roman Nikolaja Gogolja iz ciklusa „Mirgorod“. Štampan je 1835, a drugo prerađeno izdanje izašlo je 1842. To drugo izdanje je osnova svih savremenih izdanja. Roman se bavi istorijom zaporoških kozaka, ali se njegova radnja ne može povezati s konkretnim istorijskim događajima. Glavni junak je Taras Buljba, stari kozak, koji sa svojim sinovima Andrijom i Ostapom polazi u borbu protiv poljskog plemstva, a u odbranu pravoslavlja. Ovo delo Nikolaja Gogolja pisano je u klasičnom maniru, i u njemu nema karikiranja likova, koje je bilo Gogoljev zaštitni znak. Idejno, Taras Buljba je delo u stilu romantičnog nacionalnog preporoda. Gogolj je u njemu dao prikaz koncepta „ruske duševnosti“, a delo prožimaju avanture i prikazi bòja, kao i Gogoljev karakterističan humor.Show book
Mrtve duše su nedovršeni roman Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, remek-delo ruske književnosti. Objavljen je 1842. godine, a uz pomoć njega je Gogolj postavio temelje u književnosti ruskog realizma. Mrtve duše su poema sastavljena od tri dela, s tim da je u drugom delu ostalo samo 5 odlomaka, a o trećem nema nikakvog zapisa. Prvi deo romana Nikolaj je pisao skoro sedam godina u Parizu, Rimu i Švajcarskoj. Zbog psihički sve nestabilnijeg stanja, spalio je drugi deo romana i nakon toga ubrzo umro. Mrtve duše predstavljaju društveni roman kroz koji je Gogolj hteo da prikaže stanje tadašnje birokratske i feudalne Rusije. Glavni lik je nekadašnji carinski službenik Pavel Ivanovič Čičikov, koji je zbog toga što je sarađivao sa švercerima, morao da napusti posao koji je radio. Roman se ubraja u realističnu književnost zbog opisa tadašnjeg modernog društva, a gde je Nikolaj bio najviše kritičan prema vlastelinima i njihovom načinu života i navikama i manama, a koje su sve zastupljene u anti-junaku Pavelu Ivanoviču Čičikovu.Show book
Zbirka priča Među zidovima je refleksivna proza, u kojoj spisateljica ostavlja svedočanstvo o svom životu, te tako podseća na dnevnik. Upoznaje nas sa svojim mislima, osećanjima i sećanjima dok bolesna leži u krevetu. Okružena belim zidovima, prozorska okna kroz koja vidi parče plavetnog neba i krovove kuća jedina su joj spona sa spoljnim svetom. Iako je svesna svoje bolesti i nemoći, ipak bi da bude bar malo srećna...Show book
