Discover a world full of books!
Add this book to bookshelf
Grey
Write a new comment Default profile 50px
Grey
Read online the first chapters of this book!
All characters reduced
Alternativni vodic kroz Vavilon - cover

Alternativni vodic kroz Vavilon

Srđan V. Tešin

Publisher: Književna radionica Rašić

  • 0
  • 0
  • 0

Summary

U trenutku kada je moj grad odlučio da mu više nisam potreban ni kao pisac ni kao novinar, internet me spasao gladi i siromaštva. Poziv iz Građanskog lista da budem njihov kolumnista stigao je u pravi momenat. Činjenica da sam antitalenat za gomilanje materijalnih dobara samo mi olakšava posao. Onima koji se dobro ožene pisanje romana ide kao podmazano... Nakon desetogodišnjeg pisanja, tekstova je bilo desetostruko više. Odabrao sam 200, ali nisam uspevao da napravim knjigu jasno definisanih celina. Na predlog urednika Vladimira Arsenića, u pomoć sam pozvao prijatelja Nevena Ušumovića, istarskog književnika. On je surovo odstranio dve trećine mog izbora. Pedeset tri kolumne podelio je u celine, poglavljima dao naslove i napisao pogovor. U neku ruku, ovo je njegova koliko i moja knjiga.

Other books that might interest you

  • Белешке о веселишту - cover

    Белешке о веселишту

    Borislav Radosavljević

    • 0
    • 1
    • 0
    Ideja o osnivanju Festivala Dani komedije rodila se, verujem, spontano posle brojnih manifestacija održanih povodom proslave šest vekova od prvog pismenog pomena imena Jagodine u okviru kojih je glavna zvezda bio komičar Miodrag Petrović Čkalja. Popularni Jovanča iz filma Put oko sveta bio je na vrhuncu popularnosti i u Jagodini je dočekan kao idol. Ta činjenica je svakako pokrenula misao da je veliki Nušić zauvek obeležio Jagodinu ovim likom, da je preko njega ona izašla iz učmale provincijske anonimnosti, i da zato treba na svaki način da ga neguje i podržava, a preko njega i komediju uopšte.
     
    U to vreme bio sam urednik za kulturu u listu Novi put i pisao o svim događajima vezanim za početke Dana komedije. Godine 1973. prvi put sam o svim predstavama napisao kraći prikaz i to objavio u Novom putu kao dodatak izveštaju o održavanju Festivala. Nameravao sam da to činim svake godine, ali sam imao prilike da to ponovim još samo sledeće, 1974, jer sam posle toga na dugi niz godina bio sklonjen iz novinarstva i sa Festivala. U novinarstvo sam se vratilo posle pet godina, a na Festival, kao izveštač, posle punih deset.
     
    Zašto sam sa Festivala bio sklonjen pet godina duže, za to postoje bar dva razloga. Komedija je po prirodi stvari uvek imala i jednu satiričnu notu koja se, kako god okreneš, svodila na žaoke upućene savremenom, aktuelnom trenutku. Tako je festivalska dvorana često bivala, sred sveopšteg ćutanja, jedna slobodna i glasna pričaonica iz koje su na sve strane vrcale duhovite opaske na razne gluposti političara i moćnika. Mnogi od njih sedeli su u prvom redu i smejali se kiselo praveći se da se to ne odnosi na njih. Zato su ti moćnici imali šizofren odnos prema Festivalu: želeli su da on bude dobar i uspešan, da se igraju najbolje komedije, ali i da se zabrani neka „nepodobna“ predstava, a ako to nije moguće – da se izbegne rasprava o njoj, da se priguši i prikrije. Da sve ostane u malom, zatvorenom prostoru. Sloboda umetnosti, ali i nezatalasano more tekovina socijalizma. Zato izveštači nisu mogli da budu nelojalni i nepouzdani novinari, sa manjkom autocenzure, za kakvog sam ja smatran tada. Moji novinarski zadaci tada bili su plaćene privredne reportaže i izveštavanje sa sindikalnih i samoupravnih sastanaka na kojima se mnogo govori a malo odlučuje.
     
    Drugi razlog je mogao biti što je Festival bio prestižan društveni događaj u malom gradu na koji se dolazilo da se bude viđen. Festival su još uvek otvarali političari visokog ranga, a domaća elita zauzimala je prva dva (besplatna) reda. Novinari su, na naki način, kao „društveno-politički radnici“, bili „prateći vokali“ te elite. Meni, posle sukoba sa tom elitom, razume se, nije tu moglo biti mesta.
     
    Kad je vremenom sve to bilo prevaziđeno i kad sam opet počeo da izveštavam sa Festivala, naišli su prekidi zbog funkcija koje sam obavljao. Četiri godine bio sam glavni i odgovorni urednik lista, a nešto kasnije dve godine direktor Radio-novinske ustanove. Opis poslova na tim funkcijama nije dopuštao izveštavanje sa Festivala.
     
    Ipak, u dugom trajanju Dana komedije, nakupilo se jedanaest godina u kojima sam bio marljivi izveštač ne samo za list Novi put, već i za Radio-Jagodinu, Radio-Beograd i mnoge lokalne radio stanice u Srbiji koje su imale interesa da prate jagodinski Festival. Kritički prikazi tih osamdesetak predstava odigranih u takmičarskom žaru pred festivalskom publikom u Jagodini, sakupljeni u ovoj knjizi, mogu biti mali plamičak koji će, u daljem proticanju vremena, bacati malo svetla na moćan kreativni trag koji je ovaj Festival zračio oko sebe.
    Show book
  • Osmeh za nepoznato drvo - cover

    Osmeh za nepoznato drvo

    Nevena Simin

    • 0
    • 0
    • 0
    Sabrane kolumne Nevene Simin objavljene u novosadskom „Dnevniku“ od 1989. pa dok KoTreba, neke četiri godine kasnije, nije shvatio da Nevena u kolumni koja se uvek nevino zove piše upravo ono što je bilo gurano pod tepih - zagađenje i socijalnoj, mentalnoj i emotivnoj sferi - i prvo suspendovao rubriku, a potom i autorku. Poseban kvalitet ove knjige su komentari autora iz 1992, 1999, čak 2013. Nije to naknadna pamet, nego ponovno preispitivanja malo poznatog čula koje se otvara i osluškuje rađajuči strah, teskobu i zebnju.
    Show book
  • Suvereni Srbije - cover

    Suvereni Srbije

    Elena Vakaresku

    • 0
    • 0
    • 0
    Poglavlje iz knjige Elene Vakaresku „Kraljevi i kraljice koje sam poznavala“(1904), u kojem se govori o kralju Milanu Obrenoviću, kraljici Nataliji, kralju Aleksandru Obrenoviću i Dragi Mašin.
    Show book
  • Deo africkog neba - cover

    Deo africkog neba

    Zoran Danilovic

    • 0
    • 0
    • 0
    Kako je vreme prolazilo menjaju se stavovi o životu i počinju često bolne ali i komične promene koje mladića pretvaraju u nekog drugog, nekog ko je ostao bez snova koji su ga doveli na Jug Afrike.
    Roman koji opisuje stvarne događaje diplomiranog geologa iz Beograda koji je početkom devedesetih godina prošlog veka otišao u Južnoafričku republiku u potrazi za boljim životom. Kako vreme prolazi, menjaju se njegovi stavovi o životu i počinju bolne, ali i komične promene. Ovaj roman opisuje urbanu i divlju Afriku bez ulepšavanja i patetike, tera čitaoca da sa junakom idu do samog kraja.
    Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski, bosanski ili crnogorski.
    Show book
  • Sve po spisku - cover

    Sve po spisku

    Tamara Skrozza

    • 0
    • 2
    • 0
    Budite obazrivi. Novinarstvo je droga jača od kokaina. Vaš život može se izmaći kontroli, rekao je američki novinar Dan Rader, američki novinar, a Tamara Skrozza o tome napisala knjigu.
    "Sve po spisku" je knjiga koja se primenjuje ne samo u svakodnevnoj medijskoj praksi, nego šire, u onom što se zove životom u novinarstvu - .u pričama (koje su samo na prvi pogled lake) čitalac prati jednu karijeru, nailazi na strahove i dileme novinara profesionalca, izneverena očekivanja, suočavanje sa sebi stranim vrednosnim sistemima, borba neprestana...
    Knjiga ima hepiend u smislu da se prevalio put od prvog nastupa za mikrofonom do zvučnog imena i uredničkog mesta u uglednoj redakciji, ali je isti upitan ako se na drugi tas stavi ono što se u karijeru investiralo i koja se cena još uvek plaća.
    Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski, bosanski ili crnogorski.
    Show book
  • Bilo je to 1991 - cover

    Bilo je to 1991

    Mihal Ramač

    • 0
    • 0
    • 0
    Hronika devedesetih Mihala Ramača rađena je kao TV serija, a sada se druga knjiga, o 1991. pojavljuje i u prozi. Najznačajniji politički i društveni događaji u tadašnjoj Jugoslaviji u poslednjoj godini njenog trajanja, među njima martovske demonstracije u Beogradu, sukobi u Pakracu, na Plitvicama i u Borovu Selu, sastanci šestorice predsednika jugoslovenskih republika, rat u Sloveniji, širenje ratnih dejstava u Hrvatskoj, Konferencija o Jugoslaviji u Hagu. Pominju se i sportski uspesi Jugoslovena - Monike Seleš, vaterpolista, košarkaša, fudbalera Crvene zvezde...
    Show book