Subscribe and enjoy more than 1 million books
Add this book to bookshelf
Grey 902feb64d8b6d481ab8ddda06fbebbba4c95dfa9b7936a7beeb197266cd8b846
Write a new comment Default profile 50px
Grey 902feb64d8b6d481ab8ddda06fbebbba4c95dfa9b7936a7beeb197266cd8b846
Read online the first chapters of this book!
All characters reduced 7236434c7af12f85357591f712aa5cce47c3d377e8addfc98f989c55a4ef4ca5
Alternativni vodic kroz Vavilon - cover

Alternativni vodic kroz Vavilon

Srđan V. Tešin

Publisher: Književna radionica Rašić

  • 0
  • 0
  • 0

Summary

U trenutku kada je moj grad odlučio da mu više nisam potreban ni kao pisac ni kao novinar, internet me spasao gladi i siromaštva. Poziv iz Građanskog lista da budem njihov kolumnista stigao je u pravi momenat. Činjenica da sam antitalenat za gomilanje materijalnih dobara samo mi olakšava posao. Onima koji se dobro ožene pisanje romana ide kao podmazano... Nakon desetogodišnjeg pisanja, tekstova je bilo desetostruko više. Odabrao sam 200, ali nisam uspevao da napravim knjigu jasno definisanih celina. Na predlog urednika Vladimira Arsenića, u pomoć sam pozvao prijatelja Nevena Ušumovića, istarskog književnika. On je surovo odstranio dve trećine mog izbora. Pedeset tri kolumne podelio je u celine, poglavljima dao naslove i napisao pogovor. U neku ruku, ovo je njegova koliko i moja knjiga.

Other books that might interest you

  • Dnevnik druge zime - cover

    Dnevnik druge zime

    Srđan Valjarević

    • 0
    • 1
    • 0
    Ležao sam u krevetu i čitao, ali misli su mi bile u nogama, i u želji da odem s njima daleko. I psovao sam. Te loše noge. I samog sebe sam psovao... Nije se moglo daleko s takvim nogama. 'Jebem ti više ove noge', psovao sam u sebi, i umirio se tako, i zaspao.
     
    Dnevnik druge zime Srđana Valjarevića u sebi ima dvije knjige – dnevnik koji autor vodi četiri mjeseca, svaki dan, od 1. prosinca do 31. ožujka, i knjigu pjesama. U dnevniku opisuje borbu sa svojim nogama, svaki dan pokušava napraviti što više koraka, po mogućnosti bez štapa, doći malo dalje nego jučer, a u trideset pjesama, koje su razasute po knjizi, opisuje ono što je bilo prije tih šetnji Beogradom, svoj boravak u bolnici nakon teške bolesti, upale leđne moždine i živaca, zbog koje je ostao privremeno nepokretan.
     
    Dnevnik druge zime zapravo je doslovno dnevnik borbe za život, za novi početak; nakon razornog svakodnevnog uništavanja alkoholom, koje ga je dovelo do teške bolesti i invalidskih kolica, autor ne opisuje samo kako ponovo uči hodati, nego i kako ga je bolest promijenila. Hodajući s njim ulicama Beograda, mi gledamo svijet njegovim očima, a nakon krajnjeg iskustva koje je proživio te oči vide izoštrenije i drugačije. Mudra, potresna i dragocjena knjiga jednog od najvažnijih suvremenih srpskih pisaca.
     
    Srđan Valjarević rođen je u Beogradu 1967. godine. Objavio je prozne knjige: List na korici (1990.), Ljudi za stolom (1994.), Zimski dnevnik (1995.), Dnevnik druge zime (2005.), Komo (2006.) te dvije zbirke pjesama: Džo Frejzer i 49 pesama (1992.) i Džo Frejzer i 49 (+24) pesama (1996.). Dobitnik je brojnih nagrada: Nagrada „Biljana Jovanović“ za Dnevnik druge zime, Nagrada KulturKontakt Austria za roman Komo, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za Komo, Nagrada Gorki list, Nagrada „Stevan Sremac“ te Prix des Lecteurs du Var, Toulon, Francuska, 2011. Živio je u Berlinu, Amsterdamu, Grčkoj i Budimpešti, a sada živi u Beogradu. Jedan je od najčitanijih srpskih pisaca, čije su knjige prevedene na engleski, njemački, francuski, švedski, španjolski, talijanski, albanski, ukrajinski, bugarski, slovenski i makedonski jezik. 
    
     
    NAPOMENA: Srpski jezik, latinica.
    Show book
  • Sve po spisku - cover

    Sve po spisku

    Tamara Skrozza

    • 0
    • 2
    • 0
    Budite obazrivi. Novinarstvo je droga jača od kokaina. Vaš život može se izmaći kontroli, rekao je američki novinar Dan Rader, američki novinar, a Tamara Skrozza o tome napisala knjigu.
    "Sve po spisku" je knjiga koja se primenjuje ne samo u svakodnevnoj medijskoj praksi, nego šire, u onom što se zove životom u novinarstvu - .u pričama (koje su samo na prvi pogled lake) čitalac prati jednu karijeru, nailazi na strahove i dileme novinara profesionalca, izneverena očekivanja, suočavanje sa sebi stranim vrednosnim sistemima, borba neprestana...
    Knjiga ima hepiend u smislu da se prevalio put od prvog nastupa za mikrofonom do zvučnog imena i uredničkog mesta u uglednoj redakciji, ali je isti upitan ako se na drugi tas stavi ono što se u karijeru investiralo i koja se cena još uvek plaća.
    Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski, bosanski ili crnogorski.
    Show book
  • Zasto su cutale ili majka i cerka o istom ratu? - cover

    Zasto su cutale ili majka i...

    Magda i Nevena Simin

    • 0
    • 1
    • 0
    Da li je dovoljno potpisati dokument o okončanju rata i time onda rat prestane?
    Knjiga "Zašto su ćutale ili majka i ćerka o istom ratu" napisana je polazeći od teze da posledice ratova truju generacije žrtava sve do sedmog naraštaja.
    Majka, književnica Magda Simin Bošan preživela je brutalnost batinašnica i logora II svetskog rata i napisala više knjiga o svom putu od hapšenja 1941. do oslobodjenja 1945, a ovde je sažeto jedno njeno autentično svedočenje. Magdina ćerka, spisateljka Nevena Simin, druga generacija preživalih žrtava Holokausta dodaje na svako majčino poglavlje svoje komentare, opisujući svoje rane uzrokovane ratom u kome fizički nije učestvovala.
    Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.
    Show book
  • Šampanjac mog života - cover

    Šampanjac mog života

    Jasmina Ana

    • 0
    • 7
    • 0
    Šampanjac mog života je knjiga koja vam na jedinstven i provokativan način pomaže da se izborite sa životnim problemima...
    Nakon izuzetno zapaženih i čitanih romana Ukus poroka, Parenje jelena, Snegovi Kopaonika i Poslednja laž... Jasmina Ana nam u najnovijoj knjizi, Šampanjac mog života, često provokativno daje životne savete i (sa)znanja o traganju za smislom, o daru za prijateljstvo, o samoći i usamljenosti, o traganju za svojim pravim mestom pod suncem, o dostojanstvu kao temelju samopoštovanja, o odnosu prema novcu, braku, ljubomori, seksu, o sjaju i bedi sponzoruša... otkriva kako popraviti stil i kvalitet života, kako da se izborite za pravu ljubav i na koji način se izboriti sa životnim problemima.
    Show book
  • Белешке о веселишту - cover

    Белешке о веселишту

    Borislav Radosavljević

    • 0
    • 1
    • 0
    Ideja o osnivanju Festivala Dani komedije rodila se, verujem, spontano posle brojnih manifestacija održanih povodom proslave šest vekova od prvog pismenog pomena imena Jagodine u okviru kojih je glavna zvezda bio komičar Miodrag Petrović Čkalja. Popularni Jovanča iz filma Put oko sveta bio je na vrhuncu popularnosti i u Jagodini je dočekan kao idol. Ta činjenica je svakako pokrenula misao da je veliki Nušić zauvek obeležio Jagodinu ovim likom, da je preko njega ona izašla iz učmale provincijske anonimnosti, i da zato treba na svaki način da ga neguje i podržava, a preko njega i komediju uopšte.
     
    U to vreme bio sam urednik za kulturu u listu Novi put i pisao o svim događajima vezanim za početke Dana komedije. Godine 1973. prvi put sam o svim predstavama napisao kraći prikaz i to objavio u Novom putu kao dodatak izveštaju o održavanju Festivala. Nameravao sam da to činim svake godine, ali sam imao prilike da to ponovim još samo sledeće, 1974, jer sam posle toga na dugi niz godina bio sklonjen iz novinarstva i sa Festivala. U novinarstvo sam se vratilo posle pet godina, a na Festival, kao izveštač, posle punih deset.
     
    Zašto sam sa Festivala bio sklonjen pet godina duže, za to postoje bar dva razloga. Komedija je po prirodi stvari uvek imala i jednu satiričnu notu koja se, kako god okreneš, svodila na žaoke upućene savremenom, aktuelnom trenutku. Tako je festivalska dvorana često bivala, sred sveopšteg ćutanja, jedna slobodna i glasna pričaonica iz koje su na sve strane vrcale duhovite opaske na razne gluposti političara i moćnika. Mnogi od njih sedeli su u prvom redu i smejali se kiselo praveći se da se to ne odnosi na njih. Zato su ti moćnici imali šizofren odnos prema Festivalu: želeli su da on bude dobar i uspešan, da se igraju najbolje komedije, ali i da se zabrani neka „nepodobna“ predstava, a ako to nije moguće – da se izbegne rasprava o njoj, da se priguši i prikrije. Da sve ostane u malom, zatvorenom prostoru. Sloboda umetnosti, ali i nezatalasano more tekovina socijalizma. Zato izveštači nisu mogli da budu nelojalni i nepouzdani novinari, sa manjkom autocenzure, za kakvog sam ja smatran tada. Moji novinarski zadaci tada bili su plaćene privredne reportaže i izveštavanje sa sindikalnih i samoupravnih sastanaka na kojima se mnogo govori a malo odlučuje.
     
    Drugi razlog je mogao biti što je Festival bio prestižan društveni događaj u malom gradu na koji se dolazilo da se bude viđen. Festival su još uvek otvarali političari visokog ranga, a domaća elita zauzimala je prva dva (besplatna) reda. Novinari su, na naki način, kao „društveno-politički radnici“, bili „prateći vokali“ te elite. Meni, posle sukoba sa tom elitom, razume se, nije tu moglo biti mesta.
     
    Kad je vremenom sve to bilo prevaziđeno i kad sam opet počeo da izveštavam sa Festivala, naišli su prekidi zbog funkcija koje sam obavljao. Četiri godine bio sam glavni i odgovorni urednik lista, a nešto kasnije dve godine direktor Radio-novinske ustanove. Opis poslova na tim funkcijama nije dopuštao izveštavanje sa Festivala.
     
    Ipak, u dugom trajanju Dana komedije, nakupilo se jedanaest godina u kojima sam bio marljivi izveštač ne samo za list Novi put, već i za Radio-Jagodinu, Radio-Beograd i mnoge lokalne radio stanice u Srbiji koje su imale interesa da prate jagodinski Festival. Kritički prikazi tih osamdesetak predstava odigranih u takmičarskom žaru pred festivalskom publikom u Jagodini, sakupljeni u ovoj knjizi, mogu biti mali plamičak koji će, u daljem proticanju vremena, bacati malo svetla na moćan kreativni trag koji je ovaj Festival zračio oko sebe.
    Show book
  • Subotnja ptica - cover

    Subotnja ptica

    Tomislav Vojnić

    • 0
    • 0
    • 0
    „... Vešto varirajući novinarsku formu, od anegdotalnog zapisa, faktografije, crtice, preko osvrta i kolumnističkog komentara do ambicioznog intervjua, Vojnić je duhovito, odnegovanim stilom, toplo, predstavio ne samo mnoge događaje, manje ili veće civilizacijske, kulturne pomake u našoj mikro sredini nego i one duhovne sitnice koje na osoben način usmeravaju (napred) ljude, društva, ili ih inercijom događaja naših ziceraških naravi...ometaju, štaviše – teraju unazad...!Ukratko, ova knjiga je slika i prilika Subotice neposredno pred raspad Jugoslavije, s posebnim osvrtom na prve ratne godine.
    Show book