Today could be the day that you start a whole year of unlimited reading!
Add this book to bookshelf
Grey 902feb64d8b6d481ab8ddda06fbebbba4c95dfa9b7936a7beeb197266cd8b846
Write a new comment Default profile 50px
Grey 902feb64d8b6d481ab8ddda06fbebbba4c95dfa9b7936a7beeb197266cd8b846
Read online the first chapters of this book!
All characters reduced 7236434c7af12f85357591f712aa5cce47c3d377e8addfc98f989c55a4ef4ca5
Ljubavna pisma Guglu - cover

Ljubavna pisma Guglu

Ognjenka Lakićević

Publisher: Književna radionica Rašić

  • 0
  • 1
  • 0

Summary

Treba uspostaviti odnos sa samim sobom. To je najveći i najteži rat na koji moramo pristati. Mi smo i ono oko nas, određeni smo onoliko koliko određujemo. I u toj vožnji se znamo gubiti. Ubrzo se vratimo na cestu, upravljamo stvarima i opet pogrešno skrenemo.Susrećući druge po tim zabitima duše možemo se iznenaditi koliko često, zapravo, susrećemo sami sebe. Kada se netko otvara prema sebi, otvara se i prema nama. Takve nježne ruke trebamo prihvatiti.Potrebni smo jedni drugima. A potrebna nam je i glazba, i fimove trebamo, i poeziju poputone kakvu piše Ognjenka Lakićević.Marko Tomaš

Other books that might interest you

  • Tako da - cover

    Tako da

    Igor Isakovski

    • 0
    • 1
    • 0
    Isakovski je ovom knjigom ostavio dostojan trag u savremenoj makedonskoj poeziji za sve one koji, kako kaže Šimborska, od poezije očekuju i odgovor na pitanje: šta ljubav može da kaže, šta sme da kaže, šta je dragovoljna da kaže na temu voljenja, to jest postojanja, a da pri tom nipošto ne zanemari onaj svoj suptilni odnos kao svojstvo koji, između opstalog, proističe iz njene pesničke ranjivosti, kako bi kroz prostor koji jeste i nije njen i vreme koje jeste i nije njeno mogla da sačuvana sebe takvom kakva je doista bila – zaranak nekog blistavog trenutka za kojim čeznu mnoga bića na zemlji, pa i kao lojalni sledbenici njene ideja o samoj sebi, ne pitajući za cenu.Duško Novaković
    Show book
  • Čarolije i vragolije - cover

    Čarolije i vragolije

    Božidar Pešev

    • 0
    • 3
    • 0
    Veštac vam je onaj dasa,
    što vešticu zatalasa,
    pa veštici srce žudi,
    hoće za njim da poludi.
    Show book
  • Lažni car Šćepan Mali - cover

    Lažni car Šćepan Mali

    Petar II Petrović Njegoš

    • 0
    • 0
    • 0
    „Lažni car Šćepan Mali“ je istorijska poema u obliku narodne drame nastala u doba srpskog romantizma. Prvo izdanje objavljeno je u Trstu 1851. na srpskom narodnom jeziku.
    Narodna tradicija i arhivski materijal o Šćepanu Malom poslužili su Njegošu kao podloga za ovo pesničko delo. Njegoš opisuje vladavinu Šćepana Malog u Crnoj Gori, koji se lažno predstavljao kao ruski car Petar III Romanov. Kroz ironičnu predstavu istorijske svakodnevice prikazan je odnos naroda i crnogorskih velikaša prema njemu, kao i pometnja koju je pojava Šćepana Malog izazvala kod ruskih i turskih vlasti.
    Show book
  • Ne očajavajte nikad - cover

    Ne očajavajte nikad

    Branislav Nušić

    • 0
    • 0
    • 0
    „Ne očajavajte nikad“ je jedini Nušićev komad napisan najpre na francuskom jeziku, s likovima koji su Francuzi, neposredno posle Prvog svetskog rata. To je priča o rentijeru koji se iz ljubavi oženio ženom kojoj je izdavao stan, u trenutku kada su oboje verovali da je njen muž poginuo u ratu. Međutim, muž je ipak živ i vraća se iz rata, što glavnog junaka, rentijera, postavlja u vrlo dramatičnu situaciju. Čini se da i iznenada vaskrsli muž i sadašnji muž jednako vole istu ženu. Ispostavlja se da ženina ljubav prema prvom mužu nije nestala, kao i da taj prvi muž ništa ne zna o ženinom drugom braku. Takva dramska situacija stavlja sva tri lika u nezavidnu poziciju, ali ovu, naizgled, nerešivu jednačinu Nušić ipak rešava koristeći melodramska sredstva u čisto komediografske svrhe.
    Show book
  • Narodni poslanik - cover

    Narodni poslanik

    Branislav Nušić

    • 0
    • 0
    • 0
    Narodni poslanik prva je napisana komedija Branislava Nušića. Napisao ju je još za vreme studija, kao devetnaestogodišnji student.
    Kada je komediju napisao predao ju je upravi Narodnog pozorišta na čijem čelu je bio Milorad Šapčanin. Iako su recezenti dali pozitivno mišljenje na ovu komediju, prošlo je čak trinaest godina dok nije doživela premijeru. Premijera je održana 19. oktobra 1986. godine. No, opet, prošlo je čak četrdeset godina da bi ova komedija bila štampana. Knjiga je svoj izlazak doživela 1924. godine.
    Show book
  • Nema i neka ne bude - cover

    Nema i neka ne bude

    Edina Svoren

    • 0
    • 0
    • 0
    EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST
     
    Autorki je poznato ono najvažnije što jedan pripovedač može da zna: poznati, svakodnevni kontakti koji ponekad čine da klonemo, odnosi banalnog bezumlja, mehanički momenti usamljenosti, poprimaju specifična, nepoznata, čak zaprepašćujuća obličja. Malene priče (strave), nastale pod teretom apsurda, nose u sebi bandoglavost i (samo)ironiju preživelih. „Dobro jutro. Mislim se, zašto baš sedam dana čini celinu. Ne volim način na koji se nazivi za dane ponavljaju svake nedelje. Vreme ponekad zastane i onda nastane mala pauza. Ne samo što ne znam šta će se sledeće dogoditi, zapravo ne znam ni da li će se išta dogoditi. Čak mislim i da nikada neću odrasti. Ali, jedno sigurno znam:neću moći da imam decu. Niko neće želeti da se skinem i da bez odeće posmatram njegovo golo telo. Moji gresi ne mogu da se ispovede. Kada vreme preskoči, za to nema opipljivog znaka. Barem moji drugari iz razreda to ne primećuju, iako se pismo koje se šalje ispod klupe zaustavlja kod mene. Teta Emi mi se smeši pod sivom maramom na tufne, mada ni ona ne primećuje da me nema nigde. Vidi samo pismo. Uzima ga, ali ga ne čita, onako kako to čine ostali nastavnici. I ne otvara ga. Teta Emi ima razmaknute oči, široko čelo, okrugao nos. Teta Emi greši: misli da sam umiljata. Uspela sam da je prevarim i sada već maštam o tome kako će se razočarati. Počela sam da vodim dnevnik, Majka mi ga je kupila za imendan: zapisala sam da ću umreti. Mada ne verujem ni u to da sam se rodila. Nikada nikoga nisam volela tako kao tetu Emi – i to ću da zapišem, odmah na prvoj stranici, malim slovima. Oduševljena sam time što su listovi dnevnika žuti, kruti i šuškaju poput nacrta, dokumenata ili pisama u Tatičinoj fioci, na nemačkom jeziku, napisani goticom. Ne bih baš bila oduševljena kada bi sveska mirisala kao iz prodavnice. Ne volim nove stvari. Dobro jutro. Šta znači to da sunce sija: mogu iz moje sobe da mu vidim zrake. Sudbina mi je bila naklonjena: mogu da vidim sunce čak i dok ležim u krevetu. Ima onih koji ga ne vide ni kroz prozor, kao recimo Majorovi, koji su se uselili u naše potkrovlje. Kako god da okreću glavu, iz potkrovlja se vidi samo talasasti krov i bušna streha. Tako im zapalo. Ali, ipak je jasno da smo mi ti koji smo ustali, a ne sunce...”
    Show book