Subscribe and enjoy more than 800,000 books
Add this book to bookshelf
Grey 902feb64d8b6d481ab8ddda06fbebbba4c95dfa9b7936a7beeb197266cd8b846
Write a new comment Default profile 50px
Grey 902feb64d8b6d481ab8ddda06fbebbba4c95dfa9b7936a7beeb197266cd8b846
Read online the first chapters of this book!
All characters reduced 7236434c7af12f85357591f712aa5cce47c3d377e8addfc98f989c55a4ef4ca5
Karte molim! - cover

Karte molim!

Marko Dejanović

Publisher: Književna radionica Rašić

  • 0
  • 0
  • 0

Summary

Nakon što je poluprazni voz kojim je putovao iz Beograda u Zagreb iskočio iz šina, glavni junak i pripovedač, Marko Dejanović se, na neki neobjašnjiv način našao nepovređen u vremensko-prostornom limbu, zajedno s kondukterom, koji mu odgovore na pitanje: "Šta je važno u životu?" daje "umotane u neke priče nekih ljudi o nekim ljudima". Na poziv tajanstvenog konduktera, životne priče pričaju Ivan, Luka, Mateja i Marko, četvorica putnika, koji su uvek tu, u vozu, na putu. Priče o nehumanom odnosu prema starima i bolesnima, o smaku sveta, zločinu, žrtvi, krivici i osveti ili o potrazi za femme fatale, zapravo se odnose isključivo na glavnog junaka, a ne na konduktera-Isusa ili putnike-savremene jevanđeliste. U ovim pričama se krije odgovor na pitanje koje muči glavnog junaka. "Karte, molim!" je filozofičan, politički aktuelan i društveno angažovan roman, ali je i roman zagonetka, do čijeg rešenja može da dođe samo posvećeni čitalac.
 
Srđan V. Tešin

Other books that might interest you

  • Sablja grofa vronskog - cover

    Sablja grofa vronskog

    Dobrilo Nenadic

    • 0
    • 0
    • 0
    Ovaj obimni roman zvučnog naslova, spada u red najboljih ostvarenja srpske književnosti u 2002. godini i donela je autoru još jednu nominaciju u izboru za najprestižniju srpsku književnu nagradu, NIN-ov roman godine.
    Glavni lik Nenadićevog romana je Jevrem Vesić, Ješa Mušića, britko novinarsko pero, pisac petparačkih romana i pomalo nezgodan čovek, niskog rasta, ali visokog obrazovanja i inteligencije koji prati događaje u periodu Srpsko-turskog rata, 1876. godine, od trenutka dolaska ruskih dobrovoljaca.
    Ješa Mušica junak je još dva romana - “Pobednika”, koji obrađuju događaje u ratu 1877-1878. i “Mrzovolje kneza Bizmarka” koji “prati” Berlinski kongres.
    Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.
    Show book
  • Ljubavna poruka klinastim pismom - cover

    Ljubavna poruka klinastim pismom

    Tomaš Zmeškal

    • 0
    • 2
    • 0
    Kada se našla u ljubavnom trouglu, Kvjeta je izabrala Jozefa, umesto njihovog zajedničkog prijatelja Hajneka. Međutim, tokom turbulentnog posleratnog perioda, Jozefa hapse iz nepoznatog razloga. Hajnek, sada okrutni policijski inspektor, a uz to odgovoran za Jozefovo hapšenje, jedina je osoba od koje Kvjeta može da zatraži pomoć. Ako snagu svake ljubavi potvrđuje jačina iskušenja kojima ona uspe da se odupre, onda Jozefovo desetogodišnje potucanje po tamnicama simbolizuje upravo onu veliku prepreku na koju svaka ljubav, bar jednom, mora da naiđe.
     
    Dirljivo su iskreni gotovo nadljudski napori koje Zmeškalovi junaciulažu u prevazilaženje životnih prepreka, a pogotovo onih nevidljivih, koje se nalaze unutar samog bića. Iza njihovih naizgled malih drama kriju se potresne priče totalitarnih režima, strašnih vremena u kojima su se preko države i njenih institucija polagali lični računi, kada je privatni život pojedinca bio potpuno ogoljen pred surovim državnim aparatom.
     
    Tomaš Zmeškal koristi postmodernističko nasleđe u pripovedanju, pravi kolaž kojim je obuvaćen širok spektar književnih tema i motiva: porodična saga, istorijske prilike u posleratnoj Češkoj, moralne dileme, mitovi pa čak i neki elementi naučne fantastike.
     
    Roman Ljubavna poruka klinsatim pismom dobio je Evropsku nagradu za književnost 2011. i nagradu "Jožef Škvorecki".
     
    Prevod sa českog: Marija Ilić 
    Show book
  • Kraj puta - cover

    Kraj puta

    Dušan Miklja

    • 0
    • 1
    • 0
    Tri „jerarha“, u svetovnom životu samo pesnici i hroničari, ali u dubini duše pustolovi, u dramatičnim godinama kreću na put da popišu crkvena imanja, ali i da nađu odgovore na neka večna pitanja. 
    Polaze od Dušanove prestonice Prizrena, jer „ne znaju hoće li je ikada više videti“, da bi završili na Sinaju, gde se Gospod ukazao Mojsiju. Borave usput u Solunu, Jerisosu, Hilandaru, Kijevu, Moskvi, Jerusalimu i koptskom Kairu – na mestima koja su toponimi mudrosti i vere. 
    Roman, uprkos tome, nije ni filozofski ni teološki, ni mističan (čak ni kada se kao saputnik javlja nečastivi lično), a opet je od svega toga pomalo. Može se svrstati u pustolovine, možda čak pikarske romane, pod uslovom da se kao avantura shvate ne samo neobični događaji na putovanju – bure, požari, ucene i zavere, izgubljenost u podzemnom lavirintu, lutanje pustinjom – već i isto tako uzbudljive pustolovine duha. 
    Čitaoci će, zajedno s junacima ovog romana, krstariti morem i kopnom, zavodljivim i surovim predelima, ali i beskrajnim prostorom i vremenom, za šta je potrebna odvažnost duha, koja je oduvek pokretala putnike i pustinjake, kako kaže ličnost romana, „jedine prave filozofe današnjice“.
    Show book
  • Uzvišenje - cover

    Uzvišenje

    Milen Ruskov

    • 0
    • 0
    • 0
    Godina je 1872. i Bugarskom se širi revolucionarni duh i želja za oslobođenjem od otomanske okupacije. Kao i svaka revolucija, i ova zahteva nešto više od želje i hrabrosti: materijalna sredstva kojima će se velike ideje sprovesti u delo. U nedostatku preduzetničkog duha, hajdučija je logičan izbor, a čini se da niko to ne radi bolje od dva glavna junaka ovog romana: polupismenog Giča, koji ima nasušnu potrebu da duhovno uzdigne uniženi bugarski narod i potpuno nepismenog, dobroćudnog kleptomana Asenča, koji će biti najčešća žrtva prosvetiteljskih ambicija svog saborca. Gičova Biblija je Riblji Bukvar, prva knjiga štampana na novobugarskom jeziku, Petra Berona, koga nazivaju ocem moderne Bugarske. Priključuju se hajdučkoj bandi koju predvodi Dimitar Opšti, najbliži saradnik Vasila Levskog, vođe  revolucije, i počinju da vršljaju širom zemlje pljačkajući koga stignu, bez obzira na rod, veru i uverenja, a sve u ime revolucije i borbe za slobodu. Opljačkаnim sunarodnicima će uredno ostavljati potpisane priznanice uz pomoć kojih će žrtve moći, bar po rečima „revolucionara”, da nadoknade štetu od bugarske države... jednog dana kada se oslobode turskog jarma. Vesela družina će možda malo preterati kada u Arabakonaškom prolazu opljačka veliki turski konvoj sa novcem od prikupljenog poreza. Ubrzo za njima kreće velika potera.
     
    Uzvišenje je proglašeno za najbolji bugarski roman objavljen u poslednjih 25 godina. Ovo delo je ovenčano Evropskom nagradom za književnost, prevedeno na brojne svetske jezike, a osim što je adaptirano za pozorište, upravo se završava i njegova ekranizacija za veliko platno. U pitanju je neka vrsta bugarskog vesterna sa elementima komedije naravi, gde „kolt” i bukvar predstavljaju dva podjednako opasna oružja, koja ne samo da ne razrešavaju probleme, već stvaraju gomilu novih.
     
    Prevod sa bugarskog: Jasmina Jovanović
    Show book
  • Naranca i zuc - cover

    Naranca i zuc

    Bosiljka Pusic

    • 0
    • 0
    • 0
    Drugi deo uzbudljive trilogije o sukobima na dubrovačkom ratištu devedesetih i njihovim posledicama u savremenom crnogorskom društvu bio je nominovan za prestižnu književnu nagradu “Meša Selimović”.
    Kad je Jovan Nikolaidis pročitao pripovetke Bosiljke Pušić i zatražio nešto sa dubrovačkog ratišta, rekla mu je da nema ništa ali da će mu za dve nedelje poslati rukopis. Dao joj je mesec dana i ona je napisala roman “Naranča i nož”. Po savetu Grozdane Olujić nastavila je istu priču, i tako se rodila trilogija “Naranče pod šlemom”.
    Show book
  • Pripovetke - cover

    Pripovetke

    Laza Lazarević

    • 0
    • 0
    • 0
    Lazarevića psihologija interesuje. On upravo najviše slika prelome u čoveku, onaj trenutak kad posle pretrpljenog poraza u čoveku nastaje moralni preobražaj: Mitra kad oborene glave priznaje svoj poraz i sa suzama u očima trazi podršku i utehu, Anoku (Na bunaru) u trenutku saznanja da je najveća sreća u poslušnosti, a jedina prava sloboda u pokornosti, Maru (Školska ikona) kad se vraća kao pokajnica i sva u suzama traži od oca oproštaj. Te prelome i preokrete Lazarević daje zanimljivo sa zavidnom veštinom i sa odličnim poznavanjem psihologije. Slikajući poneki put, kao kod Mitra i Anoke, samo spoljašnja izražavanja unutrašnjih nemira, on izvrsno dočarava svu veličinu i jačinu unutrašnjih potresa i celokupnu dramu koja se u ličnostima zbiva, dok je u Švabici Miša Maričić predmet prilično precizne i savesne psihološke analize.
    Show book